400.00rsd – 3.250.00rsd
Kada pomislite na cimet, verovatno zamislite onaj topli, slatki miris koji dolazi sa polica u samoposlugama. Ali ono što većina ljudi kupuje zapravo nije pravi cimet — to je njegova jeftinija zamena. Organski cejlonski cimet u prahu donosi sasvim drugačiju priču: blaži je, aromatičniji, plemenitiji i — što je najvažnije — potpuno bezbedan za svakodnevnu upotrebu. Ovo je jedan od retkih začina koji jednako dobro stoji u činiji toplih jutarnjih žitarica i na stranicama drevnih medicinskih tekstova.
Na policama prodavnica najčešće se nalazi kineski cimet — takozvana kasija (Cinnamomum cassia). On je jeftiniji, široko rasprostranjen i po mirisu nalikuje cejlonskom cimetu, ali postoji jedna ključna razlika o kojoj malo ko govori: kumarin.
Kumarin je prirodno jedinjenje koje se nalazi u biljkama, ali u većim količinama može ozbiljno opteretiti jetru. Kineski cimet ga sadrži u visokim koncentracijama. Sa druge strane, cejlonski cimet (Cinnamomum zeylanicum / verum), poznat i kao pravi cimet, sadrži kumarin gotovo u tragovima — što ga čini jedinim bezbednim izborom za sve koji ga koriste svakodnevno.
Osim toga, cejlonski cimet je izuzetno bogat polifenolima — prirodnim antioksidansima koji pomažu organizmu u neutralizaciji slobodnih radikala i uspešnoj zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Prema naučnoj ORAC skali, cimet se redovno svrstava u sam vrh po antioksidativnoj snazi — daleko ispred mnogih popularnih superhrana na tržištu.
Naš organski cimet u prahu potiče isključivo sa Šri Lanke — drevnog ostrva nekada poznatog pod imenom Cejlon, koje je jedina prava domovina autentičnog cimeta. Drvo cimeta se pažljivo gaji na vlažnim, tropskim padinama, a mladi izdanci se ručno seku dva do tri puta godišnje. Posle prirodne fermentacije, pažljivo se guli spoljna kora i odbacuje srednji sloj — koristi se samo najtanja, najfinija unutrašnja kora, koja se suši najpre u senci, zatim na suncu, i na kraju melje u fin, ujednačen prah.
Postoje tri pouzdana znaka. Prvo — boja: cejlonski cimet je svetlije, tople braon boje, dok je kineski kasija tamnije, crvenkastije nijanse. Drugo — miris i ukus: cejlonski je suptilniji, blago slatkast, dok je kineski oštriji i ljutkastiji. Treće — cena: pravi cejlonski cimet je znatno skuplja sirovina, pa su i cene gotovog proizvoda uvek više na tržištu.
Kineski kasija cimet sadrži visoke koncentracije kumarina, prirodnog jedinjenja koje u većim dozama može opteretiti jetru. Cejlonski cimet sadrži kumarin gotovo u tragovima, što ga čini idealnim za redovnu upotrebu bez ikakvog rizika. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) preporučuje strog oprez pri visokom unosu kasije upravo zbog ovog jedinjenja.
Da — naš cejlonski cimet poseduje organski sertifikat i potiče sa ekološki uzgajanih plantaža na Šri Lanki. Ne sadrži pesticide, veštačka đubriva, GMO sastojke niti ikakva punila ili aditive. Sastav je 100% čist.
Može, ali njegova najfinija aromatična jedinjenja se najbolje čuvaju kada se cimet dodaje pri samom kraju pripreme ili direktno u tople i hladne napitke. Za maksimalan ukus i zdravstvene dobrobiti, idealno ga je koristiti bez dugotrajnog i agresivnog izlaganja visokoj toploti.
Cejlonski cimet je bezbedan za većinu odraslih osoba kada se koristi u uobičajenim prehrambenim količinama. Zbog minimalnog sadržaja kumarina, pogodan je za svakodnevnu upotrebu, ali se u terapeutske svrhe savetuje oprez i konsultacija sa lekarom tokom trudnoće i dojenja.
Takođe, pošto cejlonski cimet prirodno doprinosi stabilizaciji nivoa šećera u krvi, osobe sa dijabetesom koje su na redovnoj terapiji insulinom ili oralnim hipoglikemicima treba da prate nivo glukoze i konsultuju se sa svojim lekarom zbog mogućeg sinergijskog efekta.
Preporučena dnevna količina ne treba da se prekoračuje.
Dodaci ishrani se ne mogu koristiti kao zamena za uravnoteženu i raznovrsnu ishranu i zdrav način života. Čuvati van domašaja dece.
Zamislite da vam neko kaže da svega 450 grama jednog začina vredi koliko cela godišnja plata radnika. Da se zbog njega pokreću ratne flote, prave savezi i pišu tajni ugovori. Da arapski trgovci smišljaju legende o mitskim pticama samo kako bi sakrili odakle on dolazi.
To nije priča iz mašte. To je stvarna istorija cejlonskog cimeta.
Pre više od tri hiljade godina, ovaj začin bio je toliko redak i cenjen da su ga egipatski faraoni primali kao vrhunski kraljevski dar. U starom Egiptu, cimet je korišćen u dragocenom procesu mumificiranja i u svetim obredima — što znači da je doslovno bio dovoljno vredan da prati vladare u zagrobni život.
U rimskim spisima se pominje da je car Neron, nakon smrti svoje supruge, naredio da se na lomači spali celokupna godišnja zaliha cimeta u Rimu kao znak žalosti. Bio je to gest koji je u isto vreme predstavljao i demonstraciju moći i rasipništva kakva se retko viđala u istoriji.
Ali odakle tačno dolazi ovaj dragoceni zlatno-smeđi prah — to je vekovima bila najčuvanija tajna Istoka. Arapski trgovci koji su posredovali u prodaji cimeta Evropljanima nikada nisu otkrivali pravo poreklo svoje robe. Umesto toga, stvarali su fantastične priče — toliko neverovatne da su lakoverni Evropljani verovali u svaku njihovu reč.
Govorili su da cimet sakupljaju ogromne, opasne ptice koje grade svoja gnezda na liticama potpuno nedostupnim čoveku. Tvrdili su da je jedini način da se dođe do začina taj da se ispred stene ostave teški komadi mesa — ptica ih pokupi, unese u gnezdo, a ono se pod tom težinom sruši u podnožje planine, gde trgovci brzo sakupe popadali cimet. Ova maštovita priča je kružila Evropom vekovima. Čak ju je i čuveni grčki istoričar Herodot zapisao u svoje hronike, i niko dugo nije postavljao pitanja.
Pravi cimet raste na Šri Lanki — i nigde drugde na svetu u takvom kvalitetu. Ko bi saznao za to ostrvo, saznao bi i tajni pomorski put. Ko bi saznao put, skinuo bi posrednike iz lanca prodaje. A ti arapski posrednici su na cimetu zarađivali enormne svote novca.
Upravo ta tajna — i nezasita žeđ za začinima koji su se na evropskim dvorovima prodavali po ceni čistog zlata — pokrenula je čitavu eru velikih geografskih otkrića. Portugalci su sredinom 15. veka krenuli brodovima oko Afrike tražeći direktan put ka Istoku. Španska kruna je finansirala Kristifora Kolumba koji je plovio na zapad, čvrsto verujući da će stići do Indije. Stigao je na potpuno drugo mesto i zauvek promenio kartu sveta — a sve to, između ostalog, u potrazi za pravim cimetom, biberom i karanfilićima.
Kada su Portugalci konačno doprli do obala Cejlona 1505. godine, shvatili su kolike su razmere bogatstva koje su pronašli. Ostrvo su odmah proglasili svojim protektoratom, uspostavili strogi vojni monopol nad cimetom i godinama suvereno kontrolisali celokupnu svetsku trgovinu ovim začinom. Posle njih su došli Holanđani, pa Britanci — svaka svetska sila je želela svoj deo te profitabilne priče.
Danas se organski cejlonski cimet i dalje gaji na istim tim tropskim padinama Šri Lanke, vrednim rukama i istom tradicionalnom tehnologijom kao i pre hiljadu godina. Mladi izdanci se ručno seku, unutrašnja kora se pažljivo odvaja, suši na suncu i melje u fin prah koji je prepoznatljivo svetliji, blaži i slatkastiji od svake jeftine imitacije.
Svaka kašičica organskog cejlonskog cimeta u prahu koju danas dodate u svoj obrok nosi u sebi tu dugu, zapanjujuću istorijsku putanju — od Kolumbovog jedrenjaka do vaše šolje jutarnje kafe.
Komentari
Još uvek nema komentara.