Kada kažemo „organska hrana“ to je termin koji se odnosi na način uzgajanja i prerade poljoprivrednih prehrambenih proizvoda. To je hrana proizvedena koristeći metode koje ne uključuju savremene veštačke dodatke kao npr. pesticide i hemijska đubriva, ne sadrži genetski modifikovane organizme (GMO), hormone rasta i nije tretirana zračenjem, industrijskim rastvaračima ili hemijskim prehrambenim aditivima.
Farme organske hrane su udaljene od fabrika, auto-puteva, kanalizacionog zagađenja, na propisanoj su udaljenosti od konvencionalnih farmi i svih drugih potencijalnih zagađivača. Dakle, organska hrana proizvedena je sa najvećim obzirom prema okruženju, prema životinjama, bezbednosti hrane kao i prema njenom kvalitetu.
Organski uzgajana hrana uglavnom je boljeg ukusa i ima bitno više hranljivih sastojaka (vitamina, minerala, omega 3 masnih kiselina i nekih antioksidanasa, veći sadržaj proteina…)
U proseku, organski uzgajana namirnica obezbeđuje: 21,1% više gvožđa (od svojih konvencionalnih kolega); 27% više vitamina C; 29,3% više magnezijuma; 13,6% više fosfora…
Povrće i voće iz organskog uzgoja sadrži i do 40% više antioksidanasa nego njihovi ekvivalenti iz uobičajene proizvodnje, a mleko iz biološkog uzgoja sadrži čak 90% više antioksidanasa nego obično mleko.
Poljoprivredne hemikalije, pesticidi i đubriva zagađuju našu životnu sredinu, truju naše dragocene vode i uništavaju vrednost plodne poljoprivredne površine.
Zbog intenzivne upotrebe pesticida u poljoprivredi zemljište je značajno zagađeno. Pesticidi su vrlo otporni i dugo ostaju u zemljištu, njihovo prisustvo negativno utiče na floru i faunu i smanjuje plodnost zemljišta. Tamo gde su korišćena pretežno veštačka đubriva i razna hemijska sredstva, zemlja je više „mrtva“ nego „živa“!
Pokret organske poljoprivrede nastao je 1940-tih godina kao odgovor na industrijalizaciju poljoprivrede i poznat je pod nazivom Zelena revolucija.
Organske poljoprivredne prakse smanjuju zagađenje, čuvaju vodu, smanjuju eroziju zemljišta, povećavaju plodnost zemljišta i koriste manje energije. Poljoprivreda bez pesticida je takođe bolja za ptice i životinje u blizini, kao i za ljude koji žive blizu farmi.
U procesu organskog uzgoja stvara se manje smeća, parcele zemlje se redovno „odmaraju“,
sertifikovani organski standardi u poljoprivredi zahtevaju odgovorno upravljanje zdravim tlom i biodiverzitetom.
Argument koji uglavnom koriste oni koji se bave konvencionalnom proizvodnjom je da organsko ne može da nahrani svet. To, naravno, nije tačno jer se upotrebom hemikalija gubi kvalitet zemljišta i tako za kratko vreme sve veće količine pesticida daju sve manje prinose.
Svi treba da budu svesni činjenice da je jedino organsko u stvari normalno, zdravo, bezbedno, a da uz konvencionalnu proizvodnju nemamo baš svetlu budućnost, naročito pojavom GMO.
Organska hrana nije pomodarstvo već bitan faktor zdravlja, svih nas.
Organsko je skuplje, ali zdravlje i očuvanje prirodnih resursa je neprocenjivo!
Ukoliko je proizvod proizveden u skladu sa standardima organske proizvodnje i u skladu sa zakonskom regulativom, proizvođač ili uvoznik mora, na vidljivom mestu, a prema Zakonu o organskoj proizvodnji Republike Srbije, da stavi nacionalni znak sa jasnim i vidljivim natpisom ORGANSKI PROIZVOD.
Nacionalni znak garantuje da je proizvod prošao kroz proces kontrole i da je sertifikovan u skladu sa strogim regulativama od strane sertifikacionog tela koje kontroliše Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Ukoliko proizvod nema ovu oznaku već samo prefikse „Bio“, „Eko“, „Organsko“ ili „Prirodan“ to znači da nije organski proizvod.
Želite da počnete da se hranite zdravo i uverite se u prednosti organske superhrane? Pogledajte naš raznolik izbor različitih organskih proizvoda i naručite vaš omiljeni još danas!