Istorija kakaa (čokolade) - Superhrana DTC

18/07/2018dodao Admin0

Istorija kakaa (čokolade)

18/07/2018dodao Admin0
Food-of-the-Gods-640x384.png

Istorija kakaa je fascinantna

– Proučavanjem istorije čokolade otkrivamo način razumevanja društvene, kolonijalne, industrijske i kulinarske istorije tokom poslednje tri hiljade godina.

Smatra se da su prvi narodi koji su uživali u bogatom mirisu i ukusu čokolade, predkolumbovska civilizacija Olmeka, za njih se veruje da su bili preteče budućih mezoameričkih civilizacija. Ove civilizacije koje su živele u srcu ekvatorijalne Centralne Amerike odgovorne su za kultivaciju stabala od kojih potiče sva čokolada na svetu. Nakon Olmeka, drvo kakaa su nastavili da kultivišu Maje i Asteci. Maje su živele na području od poluostrva Jukatan u Srednjoj Americi do Čipasa i preko pacifičke obale Gvatemale. Centar Astečke civilizacije je bio u dolini Meksika, ogroman sliv sa visokim nadmorskim visinama na planinama Sierra Madre.

Korišćenje kakaa u ranim kulturama

Tokom vremena Asteka, kakao se uglavnom koristio kao napitak. Pića su pravljena od bele pulpe oko semena kakao ploda. I Maje i Asteci su koristili uz kakao, kukuruz, vanilu, čili i vodu za pravljenje dragocenih pića. Masni sloj (kakao puter) korišćen je za zaštitu kože od sunca. Za Asteke kakao je imao religiozni značaj. verovalo se da je od božanskog porekla, kakao drvo je smatrano za most između zemlje i neba.

 

Drevna čokolada

 

 

Kada su Španci, osvajač Kortez i njegove pristalice prvi put sreli Asteke, bili su zaprepašćeni velikim uspešnim gradom kakav je bio Tenochtitlan (sada Meksiko Siti). Špancima je najšokantnija bila činjenica, da je kraljevska kasa imperatora Montezuma bila puna kakao zrna a ne zlata. U carstvu Asteka zlato je korišćeno samo u estetske svrhe, a kakao zrno je predstavljalo novac.

Novac koji raste na drveću

Maje i Asteci su toliko poštovali kakao da su ga koristili kao novac!
Kakao je bio veoma vredan, plaćali su hranu, odeću, porez, i prinosili su ga kao poklon svojim bogovima. Imati džep pun kakao zrna bilo je kao danas imati novčanik pun gotovine. Što se Asteka tiče, novac je zaista rastao na drveću.

Stopa razmene kakaa:
  • Ćurka = 100 kakao zrna
  •  Ćuran = 200 kakao zrna
  •  Veliki zec = 100 kakao zrna
  •  Mali zec = 30 kakao zrna
  •  Jaje od ćurke = 3 kako zrna
  •  Avokado = 3 kakao zrna
  •  Veliki paradajz = 1 kakao zrno
  •  Riba u ljusci kukuruza = 3 kakao zrna
  •  5 zelenih čili paprika = 1 kakao zrno
  •  Na pijaci, za 65 do 300 zrna, mogao se kupiti pamučni ogrtač 
  • Za 100 zrna, mogao se kupiti kanu a nekad čak i rob.

 

 

 

 

       

Kada se Cortez, zbog političke krize vratio, u Španiju 1528. godine, doneo je sa sobom dragocene minerale, neke poljoprivredne proizvode i najverovatnije kakao zrna. Cortez je verovatno bio prvi čovek koji je doneo čokoladu u Evropu. O kakao piću je napisao, „Svet više nikada neće biti isti, ovo božansko piće stvara otpor i bori se sa umorom. Šolja ovog dragocenog pića omogućava čoveku da ide čitav dan bez hrane.“

Kakao se proširio sa Španskog kraljevskog dvora u Francusku, Holandiju, Englesku, Belgiju i Italiju i na kraju širom Zapadne Evrope. Evropljani su prvi koji su počeli da kombinuju kakao sa rafinisanim šećerom od trske, dok su Američki domoroci preferirali gorku čokoladu. Sada znamo da rafinisani šećer vuče minerale iz tela, uzrokuje poremećaje nivoa šećera u krvi, gojaznost, zavisnost. Šećer je sa svim svojim lošim uticajem na organizam umanjio prvobitna lekovita svojstva čokolade.

Bioko, malo ostrvo u blizini ekvatora na obali zapadne Afrike, bila je prva lokacija za uzgoj kakaa van Amerike. Poljoprivrednici su tamo zasadili kakao iz Venecuele, 1590. godine, da bi se trgovina kakaa približila Evropi. Ovo ostrvo sa idealnom vlažnošću zemljišta, tropskim kišama i toplom klimom, imalo je savršene klimatske uslove za kakao. Ovo ostrvo je sada deo Afričke države Gvineje, njeni poljoprivrednici danas proizvode svake godine oko 8000 tona kakaa, što predstavlja 70% nacionalnog izvoznog bogatstva.

Godine 1828. holandski hemičar po imenu Coenraad Johannes Van Houten patentirao je postupak za proizvodnju nove vrste čokolade, u prahu sa niskim sadržajem masti. On je na kraju razvio vrlo efikasnu hidrauličku presu koja je cedila ulje iz kakaa ostavljajući „pogaču“ koja se kasnije mlela u fini prah i tako je stvorio ono što se i danas naziva „kakao prah“. Da bi ovaj prah mogao se dobro pomeša sa vodom, Van Houten ga je tretirao alkalnim solima (kalijum ili natrijum karbonat). Ovim postupkom je čokolada bila tamnija i blažeg u ukusa. Van Houtenov pronalazak je omogućio da se razvije velika proizvodnja i distribucija povoljnih čokolada u praškastim i čvrstim oblicima i koje je većina ljudi mogla da priušti.

Topla čokolada u 18. i 19 veku

Zanimljive činjenice o drvetu kakaa:

  • Theobroma Cacao znači „hrana bogova“. Imenovao ga je Carolus Linnaeus, otac biljne taksonomije.
  • Drveće kakaa raste u toplim i vlažnim klimatskim uslovima, kao što su između geografskih širina 20 ° Severno i 20 ° južno od Ekvatora.
  • Drveće kakaa se mora uzgajati pored visokih drveća kako bi ih zaštitilo od direktne sunčeve svetlosti. Zbog toga su često između drveća manga i papaje. Takođe sunce škodi stablu kakaaa direktno i indirektno zbog isušenja zemljišta. Radi toga se uz kakao sade i niske biljke kao što su banane, ricinus itd. Meksikanci nazivaju ove niske biljke dadiljama, a visoka stabla majkama kakaa.
  • Listovi Kakaa se mogu okretati 90 stepeni, horizontalno i vertikalno, da bi dobili sunce i zaštitili mlado lišće.
  • Stablo cveta kroz čitavu godinu, pa se zbog toga može na jednom stablu istovremeno naći cvetovi, nezreli i zreli plodovi.
  • Neka drveća kakaa imaju više od 200 godina, ali većina daje plodove samo u prvih 50 godina.
  • Postoje tri različite glavne vrste kakaaa: Forastero, Criollo i Trinatorio.
Zašto su kakao i čokolada sa visokim procentom kakaa skupi:
  • Potrebno je 5 godina da kakao drvo proizvede svoje prve plodove.
  • Svako kakaao drvo proizvodi oko 2,500 zrna.
  • Broj cvetova je vrlo velik, ali ako se ne opraši vene u roku od 24 sata. Tako da se računa da samo stoti deo daje plod.
  • Svaka faza proizvodnje kakaoa se vrši ručno: sadnja, navodnjavanje, žetva, fermentacija i sušenje, uglavnom na malim porodičnim farmama..
  • Širom sveta, 40 do 50 miliona ljudi zavisi od kakaa, samo od njega zarađuju za život.
  • Prosečna veličina farme kakaa u zapadnoj Africi iznosi 7 do 10 ari.
  • Većina kakao farmi nisu u vlasništvu kompanija koje proizvode čokoladu.
  • Potrebno je oko 400 zrna da se napravi 1 kilogram kvalitetne čokolade.
Još neke zanimljivosti:
  • Zrna kakaa su mogli da priušte samo bogati negde do sredine XVIII veka
  • Kakao je izvezen u Evropu 1585. godine, ali prva čokoladica nije napravljena sve do 1848. godine.
  • Većina kakaa – oko 70 % na tržištu je iz zapadne Afrike.
  • Cote d’Ivoire je najveći proizvođač kakaa, pružajući oko 40% svetske ponude.
  • 13. decemar je nacionalni dan kakaa.
  • Čokolada ima svojstva koja se bore protiv srčanih oboljenja, zahvaljujući flavonoidima iz kakaa.
  •  Čokolada može biti opasna za pse i mačke
  • Velika Britanija je najveći svetski potrošač čokolade, sa prosečnom godišnjom potrošnjom po glavi stanovnika od 11,5 kg.
  • Dosta farmera koji ceo život gaje kakao, nikada nisu probali ni videli čokoladu.

 

Popularni proizvodi od kakao drveta koji se i danas smatraju superhranom, koriste se u više oblika:


Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *