Autofagija je jedna od najpopularnijih dijeta prošle decenije i nesumnjivo je da će se u budućnosti još više poštovati ovaj režim ishrane. Razlog tome leži u dokazanoj funkcionalnosti dijete i njenim pozitivnom uticaju na zdravlje čitavog tela.

Šta je zapravo, autofagija?

U bukvalnom prevodu sa grčkog reč “autofagija” znači “samojedenje”, odnosno da organizam samog sebe izjeda.

Ukratko, autofagija je deo urođenog imunološkog sistema vašeg tela, ona se dešava kada vaše telo reciklira i odbacuje stare ćelije omogućavajući stvaranje novih ćelija koje će ih zameniti.

Zbog toga nutricionisti autofagiju nazivaju „reciklažom“.

Telo je, još iz doba kad je čovek bio lovac, našlo način kako da preživi kada nema dovoljno hrane. Autofagija se na prirodan način pokreće prostim ne unošenjem hrane. Pravilo je sledeće: u toku dana postoji period kada treba i kada ne treba da jedete. Period kada jedete traje od 12 do 6 sati, a period kada se ne konzumira hrana traje između 12 i 18 sati, poznat je pod nazivom intermitentni post.

Dakle, kako ćelijski stres pokreće autofagiju? Vaše telo neprestano teži homeostazi ili fiziološkoj ravnoteži za preživljavanje. Stres se, s druge strane, odnosi na okruženje koje zahteva promene. Kada je vaše telo izloženo ćelijskim stresorima, kao što je deprivacija hranljivih materija usled posta(nejela) ili vežbi visokog intenziteta, potrebno mu je gorivo da proizvede potrebnu energiju za preživljavanje. Da bi ovo postiglo, vaše telo signalizira razgradnju starijih i manje efikasnih ćelija i ćelijskih organela, ostavljajući prostor za stvaranje novih, zdravijih i efikasnijih ćelija za proizvodnju više energije. Kao rezultat toga, autofagija pomaže vašem telu da bolje funkcioniše. Uz pomoć novih mitohondrija i zdravih ćelija, vaše telo postaje jače.

Da rezimiramo, pokretanjem autofagije postižete povećanje energije, gubitak masti, poboljšanje mentalne jasnoće, smanjenje bola, smanjenje upalnih procesa u telu i na kraju poboljšanje opšteg zdravlja i stanja organizma.

Kako pojačavamo procese autofagije u telu?

Dok su post („izgladnjivanje“), vežbanje i ketogena dijeta tri najmoćnija načina za pokretanje autofagije, važno je da podržite ovaj proces antiinflamatornim biljem kako biste poboljšali autofagiju i poboljšali svoje zdravlje.

Za vas smo istražili koje biljke, hrana, začini, pića i koji naši proizvodi pomažu kod procesa autofagije!

Koren đumbira

Đumbir ima preko stotinu hemijskih jedinjenja. Gingerol je njegovo najmoćnije aktivno jedinjenje sa raznim moćnim zdravstvenim prednostima. Đumbir može poboljšati autofagiju, smanjiti upalu i smanjiti nivo bola. Pokazalo se da smanjuje upale i bolove vezane za vežbanje, osteoartritis, crevne probleme, metabolički sindrom i gojaznost

Mača ili zeleni čaj

Ovaj čaj je bogat polifenolom EGCG i ima brojne zdravstvene prednosti. Jedna od njegovih prednosti je poboljšanje autofagije oponašanjem efekata ograničenja kalorija. Neki čak nazivaju maču autofagijskim čajem. Ostale prednosti uključuju jačanje funkcije mozga, podršku vašoj jetri, zaštitu srca i pomoć pri gubitku težine

Koren kurkume

Kurkuma je jedan od najistraženijih začina. Samo američki nacionalni centar za biotehnologiju ima preko 6.000 studija o njegovim prednostima. To je moćna antiinflamatorna i antioksidativna biljka sa snažnim aktivnim jedinjenjem, kurkuminom. Kurkuma može poboljšati autofagiju, smanjiti upalu i smanjiti nivo bola.

Cejlonski cimet

Prema ORAC skali, koja se koristi za merenje koncentracije antioksidanata u različitim namirnicama, cimet je u top 20 u odnosu na sve namirnice, začine i lekove širom sveta. Cejlonski cimet se zbog svojih nutritivnih vrednosti ne smatra samo začinom, već i superhranom. Mnogi nutricionisti ga navode kao začin koji treba obavezno ubaciti u ishranu kod autofagije!

Reishi gljiva

Reishi gljiva (Ganoderma lucidum) je moćna gljiva sa stotinama bioaktivnih jedinjenja.Kineski lekari je hiljadama godina koriste za podršku imunom sistemu, smanjenju upale, smanjenje anksioznosti i podršku funkcija mozga.Istraživanja pokazuju da pečurka reishi može izazvati autofagiju.Takođe štiti mozak od oksidativnog stresa regulisanjem autofagije.

Kokosovo ulje

Kokosovo ulje takođe može stimulisati autofagiju u mozgu povećanjem nivoa ketona. Trigliceridi srednjeg lanca (MCT) u kokosovom ulju odgovorni su za uticaj kokosovog ulja na povećanje ketona.

Crveno voće

Pokazalo se da borovnice, jagode, kupine i acai bobice značajno aktiviraju autofagiju u mozgu. 
Naime polifenoli u ovom bobičastom voću regulišu rad ćelija mikroglia koje su zadužene za autofagiju moždanih ćelije.
Ćelije mikroglia uklanjaju oštećene neurone i infekcije i važne su za održavanje zdravlja centralnog nervnog sistema.
Polifenoli u u ovim bobicama takođe štite moždane ćelije od oksidativnog stresa i upale i poboljšavaju kognitivne funkcije. Acai se na našim prostorima, naravno, mogu naći samo u prahu.

Koristite resveratrol za poboljšanje autofagije

Resveratrol je moćno biljno jedinjenje koje se može naći u crnom vinu, grožđu, bobičastom voću i kikirikiju. Uglavnom je koncentrisan u kožici i semenkama grožđa i bobičastog voća, što objašnjava da je fermentisano grožđe u crnom vinu posebno bogato resveratrolom.
Resveratrol deluje kao antioksidans sa bezbrojnim zdravstvenim prednostima za vaše zdravlje. Može biti od koristi za zdravlje mozga, osetljivost na insulin, krvni pritisak i bol u zglobovima.

Ekstra devičansko maslinovo ulje

Maslinovo ulje ima brojne zdravstvene benefite, posebno zbog snažnih antiinflamatornih efekata.
Dokazano je da oleuropein, polifenol koji se nalazi u maslinovom ulju, indukuje autofagiju i smanjuje kognitivna oštećenja

Kafa

Naučnici su dokazali da ne samo da kafa ne prekida ovaj za organizam važan proces, već je korisna za njega. Polifenoli – mikronutrijenti koji se uglavnom nalaze u biljkama, a koje kafa sadrži, zapravo mogu da je stimulišu. Polifenoli su prepuni antioksidansa i pomažu kod problema sa varenjem, kod gojaznosti, dijabetesa, neurodegenerativnih i kardiovaskularnih bolesti.

Omega 3 masne kiseline

Istraživači su takođe pokazali da omega-3 masne kiseline mogu povećati BDNF signalizaciju i pojačati autofagiju u mozgu.

Dakle, povećanje njihovog unosa jedna je od najvažnijih radnji koje možete preduzeti da biste podržali svoj mozak.Omega-3 masne kiseline se prvenstveno nalaze u ribama koje žive u hladnim vodama. Tu spadaju:
Losos-
Crni bakalar-
Sardine-
Haringe-

Kvercetin za poboljšanje autofagije

Bioflavonoidi ili flavonoidi su grupa pigmenata koji mogu pomoći u zaštiti od raznih bolesti. Poseduju antiinflamatorna, antioksidativna, antivirusna, antialergijska i antikancerogena svojstva i mogu da pojačaju autofagiju.
Kvercetin se može naći u luku, lisnatom zelenilu, paradajzu, brokoliju i bobicama. Može poboljšati autofagiju, boriti se protiv upale, poboljšati imunitet i boriti se protiv oštećenja od slobodnih radikala

Ne zaboravite, u vreme posta, onih 12 do 16 sati u kojima se ne unose hrana i piće da bi se pokrenula autofagija, ne preporučuje se ništa osim kafe bez dodataka, nezaslađenog čaja (najbolje zelenog) i puno vode.

Ovaj način ishrane treba primenjivati nakon savetovanja, uz stručnu pomoć nutricioniste ili lekara, i nije poželjan za decu, adolescente, trudnice i žene koje doje. Ljudi sa hroničnim i autoimunim bolestima obavezno moraju da se posavetuju sa svojim lekarom. Verovatnoća neželjenih dejstava usled energetskog deficita je manja, ukoliko post traje kraće, ali sa produžavanjem, rizik postaje veći.

Istorija kakaa je fascinantna

– Proučavanjem istorije čokolade otkrivamo način razumevanja društvene, kolonijalne, industrijske i kulinarske istorije tokom poslednje tri hiljade godina.

Smatra se da su prvi narodi koji su uživali u bogatom mirisu i ukusu čokolade, predkolumbovska civilizacija Olmeka, za njih se veruje da su bili preteče budućih mezoameričkih civilizacija. Ove civilizacije koje su živele u srcu ekvatorijalne Centralne Amerike odgovorne su za kultivaciju stabala od kojih potiče sva čokolada na svetu. Nakon Olmeka, drvo kakaa su nastavili da kultivišu Maje i Asteci. Maje su živele na području od poluostrva Jukatan u Srednjoj Americi do Čipasa i preko pacifičke obale Gvatemale. Centar Astečke civilizacije je bio u dolini Meksika, ogroman sliv sa visokim nadmorskim visinama na planinama Sierra Madre.

Korišćenje kakaa u ranim kulturama

Tokom vremena Asteka, kakao se uglavnom koristio kao napitak. Pića su pravljena od bele pulpe oko semena kakao ploda. I Maje i Asteci su koristili uz kakao, kukuruz, vanilu, čili i vodu za pravljenje dragocenih pića. Masni sloj (kakao puter) korišćen je za zaštitu kože od sunca. Za Asteke kakao je imao religiozni značaj. verovalo se da je od božanskog porekla, kakao drvo je smatrano za most između zemlje i neba.

Drevna čokolada

Kada su Španci, osvajač Kortez i njegove pristalice prvi put sreli Asteke, bili su zaprepašćeni velikim uspešnim gradom kakav je bio Tenochtitlan (sada Meksiko Siti). Špancima je najšokantnija bila činjenica, da je kraljevska kasa imperatora Montezuma bila puna kakao zrna a ne zlata. U carstvu Asteka zlato je korišćeno samo u estetske svrhe, a kakao zrno je predstavljalo novac.

Novac koji raste na drveću

Maje i Asteci su toliko poštovali kakao da su ga koristili kao novac!
Kakao je bio veoma vredan, plaćali su hranu, odeću, porez, i prinosili su ga kao poklon svojim bogovima. Imati džep pun kakao zrna bilo je kao danas imati novčanik pun gotovine. Što se Asteka tiče, novac je zaista rastao na drveću.

Stopa razmene kakaa:

• Ćurka = 100 kakao zrna
•  Ćuran = 200 kakao zrna
•  Veliki zec = 100 kakao zrna
•  Mali zec = 30 kakao zrna
•  Jaje od ćurke = 3 kako zrna
•  Avokado = 3 kakao zrna
•  Veliki paradajz = 1 kakao zrno
•  Riba u ljusci kukuruza = 3 kakao zrna
•  5 zelenih čili paprika = 1 kakao zrno
•  Na pijaci, za 65 do 300 zrna, mogao se kupiti pamučni ogrtač 
• Za 100 zrna, mogao se kupiti kanu a nekad čak i rob.

Kada se Cortez, zbog političke krize vratio, u Španiju 1528. godine, doneo je sa sobom dragocene minerale, neke poljoprivredne proizvode i najverovatnije kakao zrna. Cortez je verovatno bio prvi čovek koji je doneo čokoladu u Evropu. O kakao piću je napisao, „Svet više nikada neće biti isti, ovo božansko piće stvara otpor i bori se sa umorom. Šolja ovog dragocenog pića omogućava čoveku da ide čitav dan bez hrane.“

Kakao se proširio sa Španskog kraljevskog dvora u Francusku, Holandiju, Englesku, Belgiju i Italiju i na kraju širom Zapadne Evrope. Evropljani su prvi koji su počeli da kombinuju kakao sa rafinisanim šećerom od trske, dok su Američki domoroci preferirali gorku čokoladu. Sada znamo da rafinisani šećer vuče minerale iz tela, uzrokuje poremećaje nivoa šećera u krvi, gojaznost, zavisnost. Šećer je sa svim svojim lošim uticajem na organizam umanjio prvobitna lekovita svojstva čokolade.

Bioko, malo ostrvo u blizini ekvatora na obali zapadne Afrike, bila je prva lokacija za uzgoj kakaa van Amerike. Poljoprivrednici su tamo zasadili kakao iz Venecuele, 1590. godine, da bi se trgovina kakaa približila Evropi. Ovo ostrvo sa idealnom vlažnošću zemljišta, tropskim kišama i toplom klimom, imalo je savršene klimatske uslove za kakao. Ovo ostrvo je sada deo Afričke države Gvineje, njeni poljoprivrednici danas proizvode svake godine oko 8000 tona kakaa, što predstavlja 70% nacionalnog izvoznog bogatstva.

Godine 1828. holandski hemičar po imenu Coenraad Johannes Van Houten patentirao je postupak za proizvodnju nove vrste čokolade, u prahu sa niskim sadržajem masti. On je na kraju razvio vrlo efikasnu hidrauličku presu koja je cedila ulje iz kakaa ostavljajući „pogaču“ koja se kasnije mlela u fini prah i tako je stvorio ono što se i danas naziva „kakao prah“. Da bi ovaj prah mogao se dobro pomeša sa vodom, Van Houten ga je tretirao alkalnim solima (kalijum ili natrijum karbonat). Ovim postupkom je čokolada bila tamnija i blažeg u ukusa. Van Houtenov pronalazak je omogućio da se razvije velika proizvodnja i distribucija povoljnih čokolada u praškastim i čvrstim oblicima i koje je većina ljudi mogla da priušti.

Topla čokolada u 18. i 19 veku

Zanimljive činjenice o drvetu kakaa:

• Theobroma Cacao znači „hrana bogova“. Imenovao ga je Carolus Linnaeus, otac biljne taksonomije.
• Drveće kakaa raste u toplim i vlažnim klimatskim uslovima, kao što su između geografskih širina 20 ° Severno i 20 ° južno od Ekvatora.
• Drveće kakaa se mora uzgajati pored visokih drveća kako bi ih zaštitilo od direktne sunčeve svetlosti. Zbog toga su često između drveća manga i papaje. Takođe sunce škodi stablu kakaaa direktno i indirektno zbog isušenja zemljišta. Radi toga se uz kakao sade i niske biljke kao što su banane, ricinus itd. Meksikanci nazivaju ove niske biljke dadiljama, a visoka stabla majkama kakaa.
• Listovi Kakaa se mogu okretati 90 stepeni, horizontalno i vertikalno, da bi dobili sunce i zaštitili mlado lišće.
• Stablo cveta kroz čitavu godinu, pa se zbog toga može na jednom stablu istovremeno naći cvetovi, nezreli i zreli plodovi.
• Neka drveća kakaa imaju više od 200 godina, ali većina daje plodove samo u prvih 50 godina.
• Postoje tri različite glavne vrste kakaaa: Forastero, Criollo i Trinatorio.

Zašto su kakao i čokolada sa visokim procentom kakaa skupi:

• Potrebno je 5 godina da kakao drvo proizvede svoje prve plodove.
• Svako kakaao drvo proizvodi oko 2,500 zrna.
• Broj cvetova je vrlo velik, ali ako se ne opraši vene u roku od 24 sata. Tako da se računa da samo stoti deo daje plod.
• Svaka faza proizvodnje kakaoa se vrši ručno: sadnja, navodnjavanje, žetva, fermentacija i sušenje, uglavnom na malim porodičnim farmama..
• Širom sveta, 40 do 50 miliona ljudi zavisi od kakaa, samo od njega zarađuju za život.
• Prosečna veličina farme kakaa u zapadnoj Africi iznosi 7 do 10 ari.
• Većina kakao farmi nisu u vlasništvu kompanija koje proizvode čokoladu.
• Potrebno je oko 400 zrna da se napravi 1 kilogram kvalitetne čokolade.

Još neke zanimljivosti:

• Zrna kakaa su mogli da priušte samo bogati negde do sredine XVIII veka
• Kakao je izvezen u Evropu 1585. godine, ali prva čokoladica nije napravljena sve do 1848. godine.
• Većina kakaa – oko 70 % na tržištu je iz zapadne Afrike.
• Cote d’Ivoire je najveći proizvođač kakaa, pružajući oko 40% svetske ponude.
• 13. decemar je nacionalni dan kakaa.
• Čokolada ima svojstva koja se bore protiv srčanih oboljenja, zahvaljujući flavonoidima iz kakaa.
•  Čokolada može biti opasna za pse i mačke
• Velika Britanija je najveći svetski potrošač čokolade, sa prosečnom godišnjom potrošnjom po glavi stanovnika od 11,5 kg.
• Dosta farmera koji ceo život gaje kakao, nikada nisu probali ni videli čokoladu.

Popularni proizvodi od kakao drveta koji se i danas smatraju superhranom, koriste se u više oblika:

• Celo sirovo kakao zrno
• Lomljeno sirovo kakao zrno – kakao nibs
• Sirovi kakao u prahu
• Sirovi kakao puter